Saznanje da se roditelji razvode, gotovo uvek će u deci izazvati pomešana, ali najčešće teška osećanja:
- osećaj tuge (zbog očekivanog ili stvarnog odsustva jednog od roditelja),
- osećaj krivice(sigurno sam kriv, nisam bio dobar, razvode se zbog mene),
- osećaj neizvesnosti(šta će sada da se desi?),
- osećaj sramote (šta će reći moji drugovi i drugarice?),
- osećaj zabrinutosti (od čega ćemo živeti?, ko će me voditi na utakmice?), ili će razviti
- lošu sliku o sebi (sigurno sam najgori/najgora kad se samo to meni dešava)… i osećati
-
** samosažaljenje**
Čak i u situacijama kada zbog razvoda braka nasilni roditelj napušta porodicu, deca će imati pomešana osećanja, s jedne strane mogu osetiti olakšanje zbog već pretrpljenih scena nasilja, a sa druge strane mogu imati osećaj krivice da ne vole dovoljno takvog roditelja.
Ponašanja dece tokom razvoda roditelja su takođe različita i zavise od od njihovog uzrasta, sposobnosti razumevanja situacije, prethodnih trauma, podrške koju dobijaju, kao i stepena njihove emocionalne osetljivosti.
Neka deca će plakati kada postanu svesna razvoda roditelja, ili kada se o tome povede reč, neka deca mogu postati vrlo tiha i odsutna.
Najmlađa deca su sklona povratku nekim regresivnim oblicima ponašanja (ponovno vezivanje za neki prelazni objekat, mokrenje u krevet, spavanje sa roditeljem, itd)
Deca uzrasta od tri do pet godina imaju ograničeno razumevanje šta znači razvod i kako to može uticati na njihov život. Predškolci su egocentrični, što znači da verovatno veruju u to da je razvod njihova krivica.
Kao i mlađa deca i predškolci su osetljivi na neprijateljstvo i stres oko sebe - a oni često mogu biti i više osetljiviji i imati izraženije emocionalne promene. Predškolci su skloni naglim ispadima besa kada se osete nesigurnim. Često možemo da otkrijemo da oni imaju pogrešna osećanja u vezi razvoda, da imaju pogrešne zaključke u vezi samog razvoda i razloga za razvod ili rastavljanje. Može se desiti da na ovom uzrastu deca imaju pogrešne ideje o tome šta će se desiti nakon tog rastanka roditelja što može dovesti do konfuzije.
Deca školskog uzrasta mogu pokazati skoro iste strahove i strepnje kao i mlađa deca. Kod dece ovog uzrasta postoje strahovi da će ih jedan od roditelja napustiti, takođe, mogu verovati da su oni uzrok razvoda dok školska postignuća deteta u toku ili odmah nakon razvoda mogu da padnu.
Neka deca će postati agresivna, a ako je reč o adolescentima, mogu razviti i ekstremna negativna ponašanja.
Razvod posebno može uticati na adolescente. Adolsecenti se posebno oslanjaju na sigurnost i stabilnost u svom domu u periodu kada se razvija njihova nezavisnost i osećaj odgovornosti. Nekada tinejdžeri koji dožive razvod roditelja mogu brinuti o vlastitoj sposobnosti za uspostavljanje trajnih odnosa u budućnosti. Adolescenti, takođe iskazuju ljutnju, agresiju, tugu ali i veoma izraženo depresivno stanje.
Neka deca, u zavisnosti od uzrasta i prethodnih životnih iskustava mogu da racionalizuju ovu tešku situaciju, te da ukoliko imaju adekvatnu i kontinuiranu podršku, relativno uspešno izlaze na kraj sa traumom, periodima tuge i prazninom, ali najčeće, ovo iskustvo uznemirujuće deluje na decu, njihovo ponašanje i funkcionisanje, a u ekstremnim situacijama na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Svaki razvod je bolan za njegove učesnike, jer osim bračnog para tu su i deca, a neretko i šira porodica. Zato mu je potrebno posvetiti posebnu pažnju, upravo da bi se izbegli neželjeni efekti.
Deca ne moraju pod obavezno da imaju negativne posledice roditeljskog razvoda. To zavisi od celokupnog konteksta u kome se razvod braka roditelja odvija, od dečije rezilijentnosti i podrške koju dobijaju.
Deca ne reaguju na neki događaj kao takav, već na značenje i važnost koju pripisuju tom događaju. Što je dete mlađe, pogrešni zaključci su verovatniji. Roditelji koji se razdvajaju treba razgovorom da pomognu detetu da ne napravi takve zaključke koji će mu kasnije u životu štetiti.
Objasnite detetu šta se dogadja i recite mu istinu na način koji odgovara njegovom uzrastu. Ne morate da krijete sopstvena osećanja, dete će vašu iskrenost doživeti kao stvar velikog poverenja u njih. I najvažnije, jasno stavite detetu do znanja da nema njegove odgovornosti u tome što se između vas i vašeg partnera dešava.
Nikada ne dozvolite da se “partnerski rat” odvija na poprištu koje ugrožava dečiju sigurnost i osećanja