U postmodernom dobu mladi ljudi mogu biti izloženi mnogobrojnim izazovima tokom osetljivog perioda odrastanja. Adolescencija, samo srce mladosti, period života kada je većina nas blagoslovljena vitalnošću i lepotom mladosti, fleksibilnošću na psihološkom planu, kao i sposobnošću brzog oporavka nakon ozleda, može izroniti i neke krizne situacije. Period adolescencije najjednostavnije je opisati prelaznim razdobljem iz djetinjstva u zrelo doba života, u kome dolazi do svojevrsne renasanse.
Sazrevamo na intelektualnom, telesnom, i društvenom nivou. Završni process sazrevanja zavisi i od mnogih spoljašnjih, socijalnih faktorima i okolnosti. Jedno od osnovnih obeležja adolescencije jeste traganje za vlastitim identitetom, što je često propraćeno snažnom željom za nezavisnošću od odraslih ljudi, u prvom redu od roditelja, potom i od nastavnika i drugih autoriteta. S druge strane, produženi proces školovanja, koji neretko traje do kasnih dvadesetih godina, čini mlade duže ekonomski zavisnima od roditelja, što produžuje razdoblje adolescencije, stvarajući tako prostor koji može biti ispunjen dramatičnim događanjima.
Važan zadatak adolescencije je i oblikovanje seksualnog identiteta, kao i doživljaja sebe kao partnera u vezi. Prve ljubavi zato mogu biti bolne, one nose određene lekcije, imaju svoj deo u formiranju identiteta adolescenta, buduće odrasle osobe. Ujedno, adolescencija na neki način predstavlja i doba velikog rastanka. Mlada osoba se oprašta sa celokupnim svojim dosadašnjim svetom. Prvo se adolescent oprašta se od emocionalne sigurnosti i bezbrižnosti detinjstva, a u završnoj fazi adolescencije opraštaju se od zavisnosti od roditelja.
Problemi u odnosima s vršnjacima
Jedan od izazova s kojim se mladi, već od rane faze adolescencije mogu susresti, slično kao i deca, jeste izloženost međuvršnjačkom nasilju i drugi problemi u odnosu s vršnjacima. Najčešći oblici vršnjačkog nasilja su telesno i verbalno nasilje, ali se ono može pojaviti u modalitetu emocionalnog, seksualnog, kulturnog i ekonomskog nasilja, a u današnje vreme relativno se često susrećemo i sa nasiljem na internetu - cyberbullying. Izloženost vršnjačkom nasilju može imati dalekosežne posledice i u odraslom dobu u vidu problema na emocionalnom planu, kao i u međuljudskim odnosima pa ova pojava svakako zahteva punu pažnju društvenih struktura.
Zavisnost, upoređivanje s nedostižnim idealima, autodestruktivna ponašanja
Izazovi odrastanja u moderno vrijeme su i mogućnost preteranog korišćenja, s mogućim razvojem zavisnosti od kompjuterskih igrica, društvenih mreža, kao i patološko kockanje i zloupotreba psihostimulativnih sredstava. Navedeno je često zamka koja će u odraslo doba neretko dovesti do ozbiljne patologije i društveno neprihvatljivih ponašanja. Kada mlade uhvati kockarska strast za dobitkom, a na krilima lažnog osećaja svemoći, inače čestog pratioca adolescentnog razdoblja, neki od njih neće birati sredstva da bi to postigli.
Otežavajuća okolnost u današnje vreme, koje ceni materijalne vrednosti i visoko postignuće, jeste i svakodnevno bombardovanje mladih slikama nekih dalekih, očaravajućih i egzotičnih krajeva, kao i informacijama o nekim novim profesijama, kroz koje je barem u očima mladih i naivnih adolescenata, čiji je psihološki razvoj još u toku, a istovremeno nemaju prieko potrebno životno iskustvo, moguća laka zarada bilo radom od kuće ili čak putujući svetom. Takođe, putem medija svakodnevno su dostupne hiljade slika prelepih ljudi, što kod mladih ljudi sklonih upoređivanju, može doprineti upoređivanju svog izgleda s teško dostižnim idealima, koji u realnosti mogu biti „ fotošopirani“ i „ provučeni kroz filtere“. Ako mladi istraju u upoređivanju s takvim nedostižnim idealima, mogući su problemi s niskim samopouzdanjem, a kod senzibilnih pojedinaca takve okolnosti mogu doprineti i razvoju nekih težih poremećaja, npr. anoreksije ili bulimije. Kod nekih mladih ljudi, moguć je i razvoj prenaglašene sklonosti ka skupim, a ponekad nepotrebnim kozmetičkim zahvatima.
Kada su sve informacije lako dostupne, „na klik mišem“, adolescenti istovremeno mladi i neiskusni, a željni materijalnih sredstava, mogu pokušati da okušaju sreću putem uvek nepredvidljive kocke. Na žalost, takvih ponuda je mnogo – uživo i online i veoma su atraktivne za mlade, slično kao i razne kompjuterske igrice, komunikacija putem interneta ili mobilnih aplikacija ili jednostavno gledanje lako dostupnih atraktivnih videa. Kako adolescenti još nemaju u potpunosti izgrađenu sopstvenu ličnost, mogu lako da izgube kontrolu nad vremenom koje posvećuju takvim sadržajima i odaju se takvim aktivnostima bez samokontrole i mere, što onda lako može da pređe granicu ka zavisničkom ponašanju.
Patološko klađenje se često bazira na osećaju da će “ovaj put uspeti” i da će baš ovaj put njih „pohoditi Fortuna“, otvoriti rog izobilja i pružiti im veliku materijalnu nagradu. Po jednoj od teorija, osobe s problemom kockanja zapravo vole da gube, budući da kada nešto dobiju, mnogi od njih to odmah ulože u sledeći pokušaj izazivanja dobitka, bez mogućnosti da se tome odupru. Kod mnogih takvih ljudi, česti su slučajevi uskraćene ljubavi koju su doživeli tokom rane faze odrastanja.
Konzumiranje raznih psihoaktivnih supstanci, od društveno prihvatljivih kao što su npr. pušenje ili konzumiranje nekih alkoholnih pića, do konzumiranja kanabisa, heroina, kokaina, amfetamina i i drugih sredstava koje izazivaju zavisnost, takođe spada u izazove s kojima se susreću današnji adolescenti, ali i deca.
Novija istraživanja pokazuju značajan procenat mladih koji konzumiraju sredstva koja mogu da dovedu do zavisnosti. Pijenje piva i pušenje su danas česta pojava u gotovo svim srednjim školama. Nažalost, nisu retka ni smrtonosna trovanja alkoholom na tulumima, o čemu povremeno možemo da pročitamo u rubrikama crne hronike. Smrt od predoziranja ne događa se samo kod obolelih od bolesti zavisnosti, već i slučajnih, nenaviknutih i povremenih konzumenata psihoaktivnih supstancii, koji su često veoma mladi.
Takođe, neki od adolescenata se mogu okrenuti autodestruktivnom ponašanju, što može biti u rasponu od samopovređivanja sečenjem, najviše podlaktice, do pokušaja samoubistva. Takve reakcije mogu da predstavljaju psihopatološki unutrašnji izazov podstaknut brojnim mogućim spoljašnjim okolnostima i nisu uvek posledica dubljeg psihičkog proživljavanja. Neophodno je svaki takav pokušaj ozbiljno shvatiti i potražiti stručnu pomoć (porodični lekar, psiholog, psihijatar).
Zaključak
Umesto zaključka, potrebno je reći da je svaka mlada osoba podjednako važna. Većina njih će izazove adolescencije prebroditi i razviti se u zrele i odgovorne mlade ljude. Međutim, ako se pojave problemi u adolescenciji, neophodno je potražiti savet lekara, psihologa ili psihijatra, a ponekad od pomoći može biti i razgovor sa školskim pedagogom ili psihologom.
Bitno je osluškivati potrebe mladih, pružiti im podršku na putu odrastanja i na svaki način sprečiti potencijalne teže probleme s kojima se mladi u moderno doba mogu susresti. Važno je reagovati na vreme i uvideti što je to što muči mlade ljude, s kakvim se poteškoćama suočavaju, kako oni vide i doživljavaju svoje probleme, kako bi im se pravovremeno pomoglo, pre nego što dođe do komplikacija u vidu težih oblika samopovređivanja, poremećaja u ishrani, razvoja bolesti zavisnosti, patološkog kockanja i težih problema u ponašanju i drugih težih smetnji.
Autor: Dr. med. Dijana Staver, spec. psihijatar