Razvod roditelja ubraja se u jedno od najstresnijih iskustava koja deca mogu da dožive, a činjenica je da pogađa jako puno dece i mladih. Koliko tačno, teško je reći, jer, osim visoke stope razvoda, postoji sve više netradicionalnih porodica u kojima roditelji nikad nisu formalno stupili u brak, a razilaze se. Za dete razdvajanje roditelja u svakom slučaju znači da mama i tata više nisu zajedno i da treba naći nove načine funkcionisanja u poljuljanoj sigurnosti porodičnog doma.
Ostati u „lošem braku“ zbog dece?
Ranije su istraživanja ukazivala na brojne negativne posledice roditeljskog razdvanja na decu. Mnogi su postavljali pitanje da li je azvod roditelja toliko opasan za dete da je bolje ostati u „lošem“ braku zbog dece. Danas istraživanja i klinička praksa jasno ukazuju da je za decu „dobar razvod” bolji nego „loš brak”, odnosno da je ono što deci šteti upravo roditeljski sukob, a ne razvod sam po sebi. Ipak, staviti deci teret svoje lične nesreće na leđa šaljući im poruku da su ona odgovorna za to što su roditelji ostali zajedno uprkos neslaganjima, daleko je štetnije od razvoda roditelja koji preuzimaju odgovornost za svoj život i odnos. Često čujemo od majki i očeva da su ostali u braku kako bi deca imala i mamu i tatu, odnosno celu porodicu, ali i da su im drugi tako savetovali, pa su osećali krivicu kad bi pomislili na razvod. Zato je važno jasno i nedvosmisleno naglasiti – sukob roditelja, a posebno svedočenje nasilju u porodici, kao i osećaj odgovornosti za nesreću roditelja, za decu su znatno štetniji nego sam čin razdvajanja roditelja.
Zašto je važno da roditelji vole dijete više nego što mrze jedno drugo?
Prilagođavanje deteta na razvod roditelja najviše zavisi od toga kakav odnos roditelji održavaju nakon razvoda. Posebno rizičnim se smatra visokokonfliktni razvod koji karakteriše to da roditelji ne uspevaju da stave svoje partnerske probleme po strani i grade roditeljski odnos, nego nastavljaju sukobe u kojima potrebe deteta padaju u drugi plan. Nekad je lakše ostaviti partnerske emocije i partnerski odnos po strani, na primer kada roditelji već duže vreme pre razvoda funkcionišu više kao prijatelji nego kao partneri, kad su oboje spremni na razdvajanje i kad nije bilo nasilja u njihovom odnosu. Nekad je teže ostaviti partnerske emocije i partnerski odnos po strani, ali to je i dalje zadatak svakog roditelja. Deci je bitnije da roditelji više vole njih nego da mrze jedno drugo. Loš odnos između roditelja nikako ne znači da su oni i „loši roditelji“. A ako i jesu „loši roditelji“ po nekim merilima, oni su i dalje jedini roditelji koje dete ima.
Više o ovome pročitajte na <https://www.poliklinika-djeca.hr/aktualno/teme/konfliktni- razvod-i-otudenje-od-roditelja-dijete-u-sredistu-sukoba/>.