Anksioznost predstavlja prirodnu i važnu emociju koja kroz kombinaciju brige i straha signalizira blizinu opasnosti ili iznenadne, preteće promene. U ovakvim situacijama, anksioznost se smatra adekvatnim odgovorom i to stanje obično kratko traje i ne svrstava se u kliničku anksioznost, već to češće nazivamo tremom. Takav odgovor je uobičajen u svakodnevnom životu budući da ljudi prirodno osećaju uznemirenost kada su suočeni sa pretnjom, opasnošću ili su izloženi stresu.
U određenim situacijama, anskioznost može da postane preuveličan, nezdrav odgovor. Anksiozni poremećaji su najčešći emocionalni poremećaji i doživljavaju ih podjednako deca i odrasli. Do njih može doći usled kompleksnih kombinacija faktora rizika, uključujući karakteristike ličnosti, životne događaje, genetiku, hemijske procese u organizmu.
S obzirom na niz promena i neizvesnosti sa kojima se suočava prosečan tinejdžer, anksioznost je često prisutna kao sastavni deo svakodnevnog funckionisanja. Za neke tinejdžere, anksioznost postaje hronično stanje koje ometa njihovu sposobnost da pohađaju školu i postignu svoj pun potencijal. Učešće u vannastavnim aktivnostima, sklapanje prijateljstava i održavanje veza, ali i održavanje podržavajućeg, funkcionalnog odnosa u porodici postaje teško. Ponekad se anksioznost manifestuje kao osećanje nelagode. U nekim slučajevima se može razviti u napade panike i fobije.
Kako da prepoznaš anksioznost?
Simptomi anksioznog poremećaja variraju od tinejdžera do tinejdžera. Simptomi uglavnom obuhvataju preterane strahove i osećanje zabrinutosti ili unutrašnjeg nemira i tendenciju da budeš preterano oprezan/na i budan/na. Čak i u odsustvu stvarne pretnje, možeš imati osećaj stalne nervoze, nemira ili ekstremnog stresa.
U društvenom okruženju, tinejdžeri mogu da deluju povučeno, suzdržano, da reaguju preterano emotivno ili da se osećaju nelagodno. Često su zaokupljeni brigama o gubitku kontrole ili nerealnom zabrinutošću oko svojih socijalnih kompetencija.
Tinejdžeri koji pate od prekomerne anksioznosti takođe redovno doživljavaju niz fizičkih simptoma, kao što su: napetost mišića i grčevi, bolovi u stomaku, glavobolja, bolovi u udovima i leđima, umor ili nelagodnost povezane sa promenama u pubertetu. Kod nekih, ovi simptomi uključuju I crvenilo, prekomerno znojenje, drhvaticu i hiperventilaciju.
Anksioznost tokom adolescencije se obično odnosi na promene u načinu na koji tinejdžeri doživljavaju svoj izgled i osećanja, društveno prihvatanje i sukobe oko nezavisnosti. Kada su preplavljeni anksioznošću, tinejdžeri mogu izgledati izuzetno stidljivi. Neki izbegavaju svoje uobičajene aktivnosti, odbijaju da se uključe u nove aktivnosti, ili protestuju kad god su odvojeni od prijatelja. U pokušaju da umanje ili negiraju svoje strahove i brige, mogu se upustiti u rizična ponašanja, eksperimentisati sa drogama ili biti skloni impulsivnom seksualnom ponašanju.
Osećaj intenzivne panike može se pojaviti bez ikakvog vidljivog uzroka ili može biti izazvan određenim situacijama, i tada se naziva napad panike. Napad panike je nagla epizoda teške anksioznosti sa pratećim emocionalnim i fizičkim simptomima. Panični poremećaj je češći kod devojčica nego kod dečaka i javlja se u adolescenciji - obično između petnaest i devetnaest godina.
Tokom napada panike, dete može da se oseća preplavljeno intenzivnim strahom ili nelagodnošću, osećanjem predstojeće propasti, strahom da će poludeti ili osećanjem nestvarnosti. Prateći simptomi mogu biti : otežano disanje, znojenje, gušenje, bolovi u grudima, mučnina, vrtoglavica i utrnulost ili peckanje u ekstremitetima. Tokom napada, kod nekih tinejdžera se može pojaviti osećanje slično umiranju ili stanje neprisutnosti. Nakon napada panike, mnogi mladi se brinu da će imati druge napade i pokušavaju da izbegnu situacije za koje veruju da ih mogu izazvati. Zbog ovog iščekivanja, tinejdžeri mogu početi da izbegavaju normalne aktivnosti i rutine.
Fobije. Mnogi strahovi mlađe dece su blagi, prolazni i deo su su normalnog razvoja. Neki tinejdžeri razvijaju preuveličane i obično neobjašnjive strahove, zvane fobije, koje se usmeravaju na određene objekte ili situacije. Ovi intenzivni strahovi mogu ograničiti aktivnosti tinejdžera i ne predstavljaju racionalan odgovor na situaciju. Predmeti fobije se obično menjaju kako dete stari. Dok vrlo mala deca mogu biti zaokupljena mrakom, čudovištima ili stvarnim opasnostima, fobični strahovi adolescenata obično uključuju školski (ne)uspeh i strah od društvenog neprihvatanja.
Poremećaj socijalne anksioznosti (Socijalna fobija) je najčešći oblik anksioznosti koji se javlja kod tinejdžera. U pitanju je ekstremna anksioznost koja se javlja se u situaciji kada smo u kontaktu sa ljudima, tj strah od takvih situacija, u kojima bismo mogli biti ismejani ili odbačeni. Ovakva intenzivna anksioznost može dovesti do povlačenja, a najčešće fizičke manifestacije ovog poremećaja su lupanje srca, ubrzano disanje, crvenilo i znojenje.
Preterana briga o uspehu ili društveni pritisci mogu biti u korenu nevoljnosti tinejdžera da redovno pohađaju školu. Ovo dovodi do ciklusa anksioznosti i izbegavanja škole. Ciklus eskalira sa pogoršanjem fizičkih tegoba kao što su bolovi u stomaku, glavobolje i menstrualni grčevi. Posete lekaru uglavnom ne otkrivaju fizičke uzoroke ovih tegoba. Što duže tinejdžer ostaje van škole, to mu je teže da savlada svoj strah i anksioznost i vrati se u školu. Oseća se sve izolovanijim od školskih aktivnosti i drugačijim od druge dece.
Kako da se boriš sa anksioznošću?
Anksiozni poremećaji smatraju se ozbiljnim emocionalnim poremećajima koji kontrolišu svakodnevno funkcionisanje i mogu te ispuniti hroničnim i intenzivnim strahom i anksioznošću koji se mogu pogoršati ukoliko se ne tretiraju. Opsesivne misli, napadi panike, noćne more i konstantni i često zastrašujući fizički simptomi mogu da te nateraju da ostaneš zatvoren/a u svoja četiri zida. Uspešno se tretiraju psihoterapijom, medikamentima ili kombinacijom ova dva pristupa. Tretman se razlikuje u odnosu na to o kom se anksioznom poremećaju radi zbog čega je od suštinskog značaja utvrditi specifičan problem pre izbora tretmana. Odabir tretmana zavisi od osobe koja ima problem i njenih prefrencija, mišljenja stručnjaka koji pruža usluge tretmana, kao i od vrste anksioznog poremećaja.
Važno je da znaš da netretiran anksiozni poremećaj može da bude uzrok brojnih neprijatnosti i onesposobljenosti. Ukoliko se ti ili neko koga poznaješ bori sa anksioznim poremećajem, treba da imaš u vidu da je neophodno da osoba koja ima problem i stručnjak koji pruža usluge psihoterapije i savetovanja treba da rade zajedno kao tim. Uz izbor odgovarajućeg tretmana, veoma je važno informisanje, edukacija i savetovanje kako bi osoba razumela svoje emocionalno stanje, disfunkcionalne načine razmišljanja i obrasce ponašanja.
Za svaki razgovor na ovu i druge teme, možeš da nam pišeš svakog dana – sigurni CHAT je tu za tebe.