Korišćenje društvenih mreža se u najširem smislu definiše kao elektronska interakcija sa drugima, putem specifičnih platformi, kao što su Instagram, Facebook ili Twitter. Ove platforme su postale neverovatno popularne među mladima, ali i odraslim osobama i imaju veliku ulogu u njihovom razvojnom procesu i oblikovanju njihovog identiteta. Društvene mreže omogućavaju korisnicima da komuniciraju sa drugim korisnicima kroz razgovor/diskusije, komentarisanje postova, postavljanje slika, ažuriranje statusa i deljenje geografskih lokacija. Kroz ove vidove komunikacije korisnici su u mogućnosti da podele svoja razmišljanja, svoje svakodnevne aktivnosti i svoja osećanja.
Međutim, sa trenutnim brzim rastom društvenih mreža i njihovom sve većom popularnošću, korisnici su postali skloni razvoju zavisničkog ponašanja, što zauzvrat može imati negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Iako postoje brojne nedoslednosti u vezi sa definicijom „poremećaja korišćenja društvenih mreža“, „poremećaj korišćenja interneta“ se već neko vreme proučava i tretira kao bolest zavisnosti, uz zavisnost od video igara.
Kada su društvene mreže u pitanju, postoje dve kontradiktorne teorije o povezanosti između poremećaja korišćenja društvenih mreža i usamljenosti. Jedna sugeriše da vreme provedeno na mreži zamenjuje vreme provedeno van mreže (a to je vreme provedeno sa prijateljima), a samim tim se smanjuje kvalitet prijateljstava i povećava osećaj usamljenosti. Sa druge strane, postoje studije koje tvrde da više vremena na mreži poboljšava kvalitet prijateljstva, odnosno da upotreba društvenih mreža (kroz simulaciju druženja u virtuelnom okruženju) smanjuje usamljenost.
Korišćenje društvenih mreža i problematično korišćenje interneta često se povezuju sa depresijom, socijalnom izolacijom i usamljenošću. U tom smislu, zavisnost od korišćenja društvenih mreža mogla bi se definisati kao preterano ili patološko korišćenje društvenih mreža. U osnovi je nesposobnost osobe da kontroliše vreme provedeno na mrežama.
Internet je povezao ljude iz celog sveta, a korisnici provode podjednako (ako ne i više) vremena onlajn nego van mreže. Ovakvo korišćenje društvenih mreža korisnike čini ranjivijim na poremećaje kao što su depresija, socijalna anksioznost, zavisnost od droga i usamljenost.
Stručnjaci takođe smatraju da osobe koje su društveno nekompetentne imaju sklonost ka stanjima negativnog raspoloženja, poput usamljenosti. Takve osobe preferiraju komunikaciju onlajn i upuštaju se u komunikaciju na mreži kao bekstvo od svog negativnog raspoloženja. Provode manje vremena u interakciji licem u lice, što zauzvrat dovodi do depresije i usamljenosti. Na sličan način, ljudi koji doživljavaju visok nivo usamljenosti koriste internet i društvene mreže za emocionalnu podršku. Usamljenost nije povezana samo sa poremećajem korišćenja društvenih mreža, već i sa drugim problemima mentalnog zdravlja. Usamljenost proizvodi stres, koji zauzvrat stvara iluziju društvenog odbacivanja. Štaviše, depresija i usamljenost su blisko povezane, pri čemu usamljenost deluje kao faktor rizika za razvoj simptoma depresije. Slično tome, usamljenost se često povezuje i sa anksioznošću.
Društvene mreže I nerealno doživljavanje sebe I drugih
Ukoliko skroluješ kroz Instagram ili Facebook kad god imaš bar nekoliko minuta slobodnog vremena, daleko si od toga da si sam/a. Ali, da li si se ikada zapitao/la kako sve te slike tela drugih ljudi – bilo da se radi o porodičnom snimku tvog prijatelja ili selfiju u teretani – mogu uticati na to kako ti doživljavaš sebe i svoje telo?
Mnogo toga je izrečeno i napisano u prethodnim godinama o tome kako mejnstrim mediji predstavljaju nerealne standarde lepote u obliku fotošopiranih poznatih ličnosti ili mršavih manekenki. Sada kada influenseri diktiraju javno mnejnje, lako je pretpostaviti da i društvene mreže imaju negativne efekte kada je u pitanju doživljaj sopstvenog tela.
Korišćenje društvenih mreža povezano je i sa zabrinutošću za sliku sopstvenog tela. Aktivnosti zasnovane na fotografijama, poput skrolovanja kroz Instagram ili objavljivanja svojih slika, predstavljaju poseban problem kada su u pitanju negativne misli o sopstvenom telu. Konkretno, rezultati više studija sugerišu da žene imaju tendenciju da negativno upoređuju svoj izgled sa svojim vršnjacima i poznatim ličnostima dok pretražuju Facebook.
Ipak, postoji mnogo različitih načina za korišćenje društvenih mreža i pitanje je da li samo konzumiraš ono što drugi objavljuju ili snimaš, uređuješ i postuješ selfije? Da li pratiš bliske prijatelje i porodicu ili listu poznatih ličnosti i uticajnih ljudi? Istraživanja sugerišu da je ključno sa kim se poredimo. Ljudi upoređuju svoj izgled sa ljudima na Instagram slikama, ili na bilo kojoj platformi na kojoj se nalaze, i često se zbog toga osećaju još lošije.
Činjenica je da mnogi predstavljaju jednostranu verziju svog života na mreži. Ako nekoga dobro poznaješ, znaćeš da pokazuje samo najbolje “delove” sebe, ali ako ti je poznanik ili ga znaš samo preko mreža, nećeš imati druge informacije kako bi o toj osobi formirao/la objektivan stav. Kada je u pitanju širi krug uticajnih ljudi (”influensera”) i naloga koje pratiš, nisu sve vrste sadržaja jednake. U većini slučajeva, slike koje prikazuju lepe ljude koji vežbaju ili se barem pretvaraju da to rade neke ljude mogu da učine oštrijim prema sebi. Sa druge strane, tekstualni sadržaj, a posebno saosećajni citati (npr. „Savršen si takav kakav jesi“) ljude čine ljubaznijima prema sebi, tj., osećaju se bolje u vezi sa svojim telima. Isto se odnosi i na praćenje takozvanih #bodypositive Instagram sadržaja koji u velikoj meri povećavaju zadovoljstvo sopstvenim telom.
U vezi sa ovim, nemoguće je ne pomenuti globalni trend objavljivanja « selfija », odnosno sopstvenih slika na društvenim mrežama, koje takođe utiče na doživljaj sebe i sopstvenog tela, odnosno samoobjektivizaciju. U pitanju je čitav niz strahova i nedoumica, od onih kako se osećaju nakon objave do toga koliko je ljudi lajkovalo takvu objavu. To pokreće vrtešku anksioznosti, nesigurnosti i zabrinutosti koji se uglavnom svode na potrebu dobijanja uverenja od drugih ljudi da izgledamo dobro. Sve i da je tako, to ipak ne traje večno, a onda nam je potrebno da napravimo još jedan slefi..i još jedan…Trošenje puno vremena na popravljanje selfija može biti znak da se neko bori sa nezadovoljstvom sopstvenim telom.
Ostaje pitanje koliko vremena bi trebalo da posvetiš svojim « feed »-ovima na društvenim mrežama, a da zbog toga ne trpi tvoj društveni ili emotivni život i da se zbog toga ne osećaš loše u vezi sa sobom i sopstvenim telom.
Najjednostavnije rešenje bi bilo da ostaviš telefon, odmoriš se od stalne potrebe da ostaviš utisak na stotine ili hiljade pratilaca na mrežama i uključiš se u druge aktivnosti koje nemaju veze sa tvojim izgledom, načinom na koji doživljavaš sebe ili druge. Sledeća stvar bila bi da kritički razmisliš o tome koga pratiš i da li su to osobe sa kojima bi želeo/la da provodiš vreme i van mreže.
Na kraju, potpuno odustajanje od društvenih mreže je verovatno preveliki zalogaj za većinu ljudi - posebno dok su dugoročni efekti njihovog korišćenja još uvek nejasni. Realnost je, ipak, malo kompleksnija i možda postoje načini da se, čak i ako intenzivno koristiš društvene mreže, osećaš bolje u svojoj koži – ili, barem, da sprečiš da se osećaš gore.
U svakom trenutku možeš da nam se javiš, da podeliš sa nama svoje nedoumice, brige ili strahove, jer je odgovore na sva pitanja koja te okupiraju ponekada nemoguće naći sam/a. Dostupni smo 24 sata dnevno, 365 dana u godini, na telefonu 116 111 I na chat-u koji je dostupan preko platforme www.116111.rs, kao i preko Viber-a, Instagram-a, Facebook-a.