Fizičko i emocionalno zlostavljanje mogu da ostave ozbiljne ožiljke, ali šta je sa zanemarivanjem? Nedostatak podrške u detinjstvu može biti štetan i ostaviti dugotrajne poledice. Budući da je često veoma teško otkriti stepen zanemarivanja, teško je i identifikovati i prevazići ga. Zanemarivanje je kada dete ili tinejdžer nemaju dovoljno hrane, odeće, medicinske nege, pristupa školi ili nadzora.
Emocionalno zanemarivanje se dešava kada roditelj ne pruža dovoljno emocionalne podrške ili retko obraća pažnju na svoje dete. To se ne odnosi na situacije kada roditelji svojoj deci ne daju nešto što žele, kao što je novi računar ili telefon. Odnosi se na osnovne potrebe, kao što su hrana, sklonište i ljubav.
Zanemarivanje (a posebno emocionalno) nije isto što i zlostavljanje dece jer je često nenamerno. Tačno je da postoje roditelji koji namerno ignorišu osećanja svog deteta. Sa druge strane, postoje roditelji koji daju sve od sebe i zaista vole svoju decu, ali su ipak na neki način zanemarili njihove potrebe. Neki roditelji su možda bili zanemareni od strane sopstvenih roditelja, a pošto nisu znali kako da se nose sa tim, ne znaju ni kako da se ophode prema osećanjima svoje dece. Bolest, gubitak drage osobe, razvod i gubitak posla takođe mogu da dovedu do zanemarivanja jer roditelji nisu u stanju da odgovore na potrebe svog deteta.
Kada roditelji tretiraju tvoja osećanja ili potrebe kao nevažne, preterane ili manje važne od drugih stvari, oni te zapravo zanemaruju. Ovo su neke rečenice koje bi mogle da ti zvuče poznato ukoliko si zanemaren/a:
- “Ne osećaš se baš tako.”
- “Nije bilo tako loše.”
- “Ne preteruj.”
- “Stalno nešto dramiš.”
Kada neko ne primećuje, ne uvažava ili ne reaguje na tvoja osećanja, ili preispituje i kritikuje tvoja osećanja i potrebe kada ih izraziš, zapravo šalje poruku da tvoja osećanja i potrebe nisu bitni ili da nešto nije u redu sa tvojim osećanjima ili sa tobom. Da bi se izborila sa ovim, neka deca nauče da sakrivaju svoja osećanja i potrebe ili ih pretvaraju u nešto što je za njihovu okolinu « prihvatljivo. »
Da li ti ovo zvuči poznato? Ako nisi siguran/na da si zanemaren/a od strane roditelja ili neke druge bliske osobe, ovo će ti možda pomoći da prepoznaš zanemarenost:
- Plašiš se da se osloniš na druge i odbijaš pomoć, podršku ili brigu;
- Teško ti je da prepoznaš svoje prednosti i mane;
- Strožiji/a si prema sebi;
- Skoro za sve okrivljuješ sebe, osećaš stid ili krivicu zbog svojih osećanja ili potreba;
- Osećaš se « prazno » i nisi u stanju da izraziš svoja osećanja ili da ih kontrolišeš;
- Lako odustaješ od svojih želja Ili potreba;
- Nedostaje ti samopouzdanje;
- Veoma si osetljiv/a na odbijanje;
- Veruješ da nešto sa tobom nije u redu, ali ne možeš tačno da navedeš šta je u pitanju.
Ako ti ovi znaci zvuče poznato i misliš da trpiš zanemarivanje, postoje stvari koje možeš da učiniš da bi se osećao/la bolje.
- Nauči da prepoznaš svoja osećanja. Ako tvoji roditelji tretiraju tvoja osećanja kao « pogrešna » ili neodgovarajuća, možda ćeš kao odrasla osoba imati problema da prepoznaš šta osećaš ili da znaš kako da se ponašaš kada se pojave teška i neprijatna osećanja. Važno je da znaš da su tvoja osećanja veoma bitna i da ona utiču na tvoje odluke i izbore. Ono što radiš, gde ideš, sa kim provodiš vreme, pa čak i šta jedeš, su odluke koje se donose kroz osećanja.
- Prepoznaj svoje potrebe i zatraži od drugih (pre svega od roditelja) da ti pomognu da ih zadovoljiš. Zaslužuješ da se tvoje potrebe uvažavaju, baš kao i bilo koja druga osoba. Počni tako što ćeš tražiti male stvari koje je lako postići. Na primer, zatraži od mame da te sasluša kada želiš da joj prepričaš neku neprijatnu scenu iz škole ili pitaj tatu da sa tobom pogleda film ili sportsku utakmicu. Budi realan/na u vezi sa svojim zahtevima. Naravno da je važno da tvoja osećanja i potrebe budu uvaženi i shvaćeni, ali treba da znaš da i ljudi oko tebe imaju svoja osećanja i potrebe. U redu je da ti treba pažnja i vreme roditelja, ali oni mogu da budu umorni posle napornog dana na poslu ili da brinu o nečemu. Daleko je važnije da sa njima provedeš par sati u kvalitetnom druženju nego da insistiraš da ti se posvećuju u svakom trenutku, što je teško izvodljivo.
- Zatraži pomoć. U slučajevima teškog zanemarivanja, potrebna je stručna pomoć kako bi se popravile ili izbrisale greške, kako bi naučio/la da prepoznaš svoja osećanja, zatražiš ono što ti je potrebno, veruješ u sebe i naučiš da veruješ drugima. Pokušaj da sa svojim roditeljima ili nekom drugom odraslom osobom razgovaraš o tome kako se osećaš i pomozi im da shvate tvoja osećanja i potrebe. Ukoliko to nije moguće, naš sigurni CHAT ti je dostupan svakog dana za razgovor na ovu ili bilo koju drugu temu koja ti je važna. Važno je da znaš da u tome kroz šta prolaziš nisi sam/a.