Emocionalna pismenost

30 Dec 2023

Naučimo kako da emocije rade za nas, a ne protiv nas!

Kada smo emocionalno pismeni, možemo da učinimo da emocije rade za nas i za naše bliske osobe, a ne protiv nas. Možemo da naučimo kako da izađemo na kraj sa emocionalno teškim situacijama. U životu smo izloženi rizicima od različitih emocionalnih trauma. Važno je da dajemo sebi oduška, da sva ta emotivna patnja ne dovede do toga da se zamrznemo da bismo se zaštitili. Kada se štitimo na taj način da se zamrzavamo i krijemo iza nekog oklopa, gubimo kontakt sa svojim osećanjima i gubimo moć da razumemo svoja osećanja i da ih kontrolišemo.

Emocionalno pismena osoba ume da prepozna svoja osećanja. Ona je svesna pozitivnih funkcija neprijatnih osećanja. Zbog toga ne izbegava situacije koje su neprijatne. Takođe, ne izbegava da, onda kada je to potrebno, izazove neprijatnost kod drugih.

Emocionalno pismena osoba ne omalovažava sebe ni druge, ona voli sebe i druge i zna da to izražava u komunikaciji. Ona slobodno izražava svoje stavove i uverenja na način koji ne ugrožava drugoga.

Kako prepoznajemo svoje emocije?

Emocije, bilo da su prijatne ili neprijatne, podrazumevaju i određene fiziološke procese i telesne senzacije. Kada doživljavamo neku emociju, u isto vreme doživljavamo i određene fizičke senzacije koje ih prate.

Možda si primetio/la da kad se bojiš, u isto vreme se dešava da osećaš da ti srce ubrzano kuca ili da osećaš pritisak u grudima? Možda si nekada doživeo/la navalu topline, zujanje u ušima, čvor u stomaku, jezu, stegnutost u ramenima, a da nisi bio svestan/na same emocije?

Važno je da prepoznamo koja osećanja osećamo, koliko su ona intenzivna, da li su slaba, jaka ili preplavljujuća? Kada znamo šta osećamo, koliko jako i šta je uzrok, tada znamo i koliko ta osećanja utiču na nas i na ljude oko nas.

Povezanost misli, osećanja i ponašanja

Savremeno shvatanje emocija polazi od toga da su emocije rezultat obrade informacija. Znači, kada se nešto desi mi prvo shvatimo šta je to što se desilo, onda tome što se desilo pridajemo neko značenje, zatim ako je to što se desilo za nas vredno/važno, onda se pojavljuje emocija. Kada znamo da nešto osećamo, to onda znači da smo u kontaktu sa sopstvenim vrednostima i sa sopstvenim razumevanjem sveta. Kada to shvatimo onda imamo sposobnost da mislimo o tome, da upravljamo svojim emocijama.

Ovo su neka pitanja koja možeš sebi da postaviš:

Funkcionalne/nefunkcionalne emocije

Neprijatna osećanja mogu da budu funkcionalna, odnosno za nas korisna. Na primer, u nekoj opasnoj ili ugrožavajućoj situaciji, strah, ili određena doza anksioznosti čini da budemo na oprezu i spremniji da reagujemo brzo i adekvatno. Isto tako, ako nas neko na određen način iskorišćava, ljutnja nas motiviše da se zauzmemo za sebe na asertivan način. Osećanje tuge kada izgubimo nešto ili nekoga ko nam je bio važan, pomaže nam da se oprostimo od gubitka i da ga prevaziđemo.

Naravno, neprijatne emocije mogu da budu i vrlo nefunkcionalne. Nefunkcionalno je ukoliko imamo panične napade koji nam narušavaju kvalitet života, nekontrolisano brigu odnosno visoku anksioznost, ljutnju koja je nekontrolisana i šteti drugima, duboku depresiju…

Prijatne emocije takođe mogu biti i funkcionalne i nefunkcionalne. Osećamo se dobro kada smo u društvo prijatelja koji nas podržava, koji je zabavan i verovatno želimo da provodimo više vremena sa takvom osobom. To bi bilo funkcionalno najčešće, poboljšalo bi naš kvalitet života.

Međutim, ukoliko sam stalno pozitivno nastrojen/a i previše optimističan/na, na primer, u odnosu na posao sa kojim jedva zadovoljavam potrebe i na kome me nadređeni iskorišćavaju, tada ću ostati duže u takvoj situaciji. Funkcionalno bi bilo da nas ta situacija uznemiri, da nam dosadi i time motiviše da se potrudimo da nađemo bolji posao i poboljšamo svoju situaciju po tom pitanju.

Podeli:

Izađi