U našem jeziku najadekvatniji prevod pojma asertivnost bi bio samouverenost, samopouzdanost. Asertivnost se definiše kao: “Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavnje drugih“.
Asertivnost je dakle povezana sa adekvatnim socijalnim ponašanjem u različitim situacijama, u smislu izražavanja socijalno prihvatljivog ponašanja bez straha i ljutnje (bez očekivanja da će uvek biti po našem). Drugim rečima, smatra se aspektom socijalne i emocionalne inteligencije.
Situacije sa kojima se susrećemo u svakodnevnoj komunikaciji, a u kojima je poželjno primeniti asertivnu komunikaciju, jesu npr. kada se zalažemo za vlastita prava, izražavamo sopstvene interese i potrebe, odbijamo nama neprihvatljive i/ili neopravdane zahteve (čest problem je kako reći “ne”, naročito u situacijama kada je druga osoba vrlo uporna), ali i u situacijama kada treba dati kritiku/pohvalu drugom ili, s druge strane, primiti kritiku/pohvalu.
Praktikovanjem asertivne komunikacije nikada ne vređamo ličnost osobe, ali joj dajemo do znanja koji je problem tačno osoba učinila, kao i kako se mi osećamo povodom toga i eventualno ponudimo predlog za rešavanje sporne situacije.
Zašto je korisno ponašati se na asertivan način?
Asertivni ljudi češće nego drugi dobijaju ono što žele. Poštuju sebe i svoju energiju. Imaju dobru samokontrolu. Uspešno vladaju stresom. Ne boje se da iskažu svoje neslaganje. Otvoreni su za nova rešenja. Imaju više poverenja u sebe i druge. Zalažu se za rešavanje konfliktnih situacija. Osećaju se samopouzdano i nastupaju samouvereno.
Asertivna komunikacija se može naučiti. Vežbanjem i praktikovanjem korišćenja tehnika asertivne komunikacije postajemo asertivniji, samopouzdaniji.