Tokom adolescentnog perioda postoji razvojna težnja da se uspostave bliske relacije sa vršnjacima i da se mlada osoba odredi i pozicionira u odnosu na vršnjačku grupu. Povećava se značaj prihvatanja od strane vršnjaka, što dovodi do zabrinutosti u odnosu na njihovu procenu. Za većinu ljudi je prirodno da žele da se dopadnu drugima, da budu prihvaćeni i dobiju odobravanje. Kada se nalaze u nekoj socijalnoj situaciji , posebno u većoj grupi kojoj treba da se predstave, da razgovaraju, iznesu sopstveno mišljenje, ljudima je stalo kakav će utisak ostaviti na druge. Mnogi tada osećaju tremu ili zdravu zabrinutost oko toga. Međutim, kod nekih se javlja strah u socijalnim situacijama u kojima postoji mogućnost da će ih drugi posmatrati i najverovatnije procenjivati. Tada govorimo o socijalnoj anksioznosti. Postoji puno socijalnih situacija gde se osoba može osećati anksiozno. Najčešće su to : upoznavanje sa novim ljudima, komunikacija sa potencijalnim emotivnim partnerom, sa autoritetom, odgovaranje na času, izlazak na ispit, razgovor za posao, javni nastup… U osnovi socijalne anksioznosti je strah da će osoba biti procenjivana od strane drugih ili strah da će se osramotiti pred drugima. Osoba strahuje da će joj se drugi smejati, omalovažiti je, kritikovati te da se neće dopasti drugima, da će drugi misliti da je neadekvatna. Iz tog straha osoba u tim situacijama počinje da usmerava pažnju na sebe i sopstvene postupke a ne na razgovor koji se odvija i šta drugi imaju da kažu, već na to kako sama osoba misli da izgleda u tuđim očima. Što se osoba više trudi da kontroliše sebe i svoje postupke to postaje više nesigurna. Tako se povećava strah od negativne procene drugih i osoba gubi samopouzdanje. Uviđa da joj komunikacija otežano ide, da je neprirodna, sve se više usteže i ima potrebu da se skloni i pobegne iz te situacije. Za svaku sledeću potencijalnu socijalnu situaciju osoba počinje da traži izgovore kako bi izbegla sitacije koje je brinu kao npr. odlazak u školu ili na rođendane, žurke, odlaganje razgovora za posao,upoznavanje sa nekom osobom, itd. Izbegavanje date situacije kod anksiozne osobe izaziva trenutno olakšanje ali na duže staze to postaje problem, jer se osoba sve više povlači i postepeno udaljava od društva. Društvo sada procenjuje da se njihov prijatelj/ica promenila, te i oni mogu početi da menjaju svoje ponašanjeu odnosu na nju i socijalno anksiozna osoba počinje da se oseća sve više usamljeno.
Zašto je značajno da potražim pomoć ukoliko se osećam anksiozno u socijalnim situacijama?
Socijalna anksioznost vas može udaljiti od toga da razvijate nove socijalne kontakte i da se odvojite od svojih prijatelja. Može vas sprečiti da usvajate nove veštine, znanja i stičete nova iskustva. Može povečati verovatnoću da se osetite usamljeno, da nemate samopouzdanja i da se osetite depresivno. Pored ovoga, socijalna anksioznost može preći i u socijalnu fobiju.
Koje su to tehnike koje mi mogu pomoći u prevladavanju socijalne anksioznosti?
- Postepeno izlaganje ili suočavanj sa strahom
Najvažniji način koji će vam pomoći da prevaziđete socijalnu anksioznost jeste da ne izbegavate već da se suočavate sa socijalnim situcijama i pored straha koji osećate. Izbegavanjem ćete samo održavati vašu anksioznost i socijalne situcije će vam postajati sve više strašne i teške. Ali to je korisno raditi postepeno. Počnite sa izlaganjem situacijama koje vas čine manje anksioznim ali koje možete da podnesete u određenoj meri. Dakle, situacije u kojima vam neće biti prijatno ali koje možete da izdržite. Prevazilazeći ovakve situacije postaćete sve sigurniji u sebe i kasnije ćete moći da pređete na neku situaciju u kojoj je vaš nivo anksioznosti viši. Ali važno je suočavati se i ne odustajati!
- Vežbe relaksacije odnosno smanjenja fizičkih simptoma anksioznosti
Anksioznost izaziva niz telesnih senzacija kao što su ubrzano disanje, lupanje srca, znojenje dlanova, crvenilo na licu, mišićnu tenziju…Vežbe disanja i opuštanja mogu vam pomoći da se smirite u stresnim situacijama. Ukoliko naučite kako da usporite disanje i da opustite mišićnu tenziju to će vam pomoći da fizičke simptome anksioznosti držite pod kontrolom u socijalnim situacijama.
- Razvijanje samopouzdanja
Rad na razvijanju samopouzdanja i samoprihvatanja može vam pomoći da se osećate sigurnije u društvenim kontaktima. Korisno je postavljati realne ciljeve, ostvarivati ih i pozitivno vrednovati sebe nakon postignutog cilja.
Ukoliko prepoznajete znake socijalne anksioznosti i hteli biste da naučite da primenjujete tehnike za prevladavanje iste možete zakazati online savetovanje ili nam pisati na chat na svejeok.rs ili 116111.rs