Poremećaje ishrane karakterišu određene promene u načinu ishrane i ponašanju vezanim za unos hrane. Prisutna je preokupiranost osobe svojim telesnim izgledom, telesnom težinom i specifičnim navikama u ishrani koje utiču na fizičko, psihičko i socijalno funkcionisanje osobe. Češće se razvijaju kod mladih osoba, ali postoje i kod dece i odraslih osoba, bez obzira na pol ili telesnu težinu. Razlikujemo više poremećaja ishrane ali u adolescenciji su najčešći anoreksija nervoza i bulimija.
Anoreksija nervoza je poremećaj koji se obično javlja u pubertetu ili ranoj adolescenciji. U osnovi ponašanja osobe koja pati od anoreksije je izbegavanje hrane ili unos značajno male količine hrane. U početnom stadijumu poremećaja može se primetiti da osoba izbegava “hranu koja goji”, pije uglavnom samo vodu, čaj ili kafu sa veštačkim zaslađivačima, izbegava sokove i gazirana pića. Posle manjih obroka žali se na mučninu i nadutost stomaka kao i na prevelike porcije. Obroci sada traju prilično dugo, i po sat ili dva vremena. To izgleda tako što se seckaju mali zalogaji , razmešta se i odvaja hrana po tanjiru. Osoba izbegava da jede u prisustvu drugih. Počinje dosta fizički da se kreće, radi fizičke vežbe, ne retko stoji dok uči ili gleda TV. Sa druge strane osoba je sklona da sakuplja recepte, sprema hranu za druge, posebno kolače ili neka komplikovana jela a pri tom ona sama to ne jede ili pojede vrlo malo. Ukoliko se osoba ponaša na ovaj način I postoji značajan gubitak telesne težine sumnja se da poremećaj postoji. Poremećaj najčešće počinje idejom da osoba treba da izgubi nekoliko kilograma I to obično posle nekog negativnog komentara vezano za izgled. Međutim ovde se radi o nečem mnogo dubljem nego što je držanje dijete, gubitak kilograma ili rešenosti da se zdravije hrani. Kod anoreksije postoji poremećaj telesne slike gde osoba ne vidi sebe onako kako realno izgleda. Čak i kada je životno ugrožena zbog male telesne težine, osoba sebe vidi kao debelu. Prisutan je strah od od hrane, strah od debljine, stalna preokupiranost hranom, brojanje kalorija. Pored osećanja straha javlja se i osećanje krivice nakon unosa hrane. Tokom vremena može doći do ozbiljnog gubitka telesne težine I brojnih zdravstvenih promena. Promene se javljaju na kostima, mišićima, oštećuju se kosa i nokti,a kod žena dolazi poremećaja menstrualnog ciklusa (menstruacija ili ne počinje ili se izgubi ukoliko je osoba do tada imala menstruaciju). Oštećuje se srčani mišić, postoji stalan osećaj hladnoće, pospanosti, umor a može doći i do oštećenja mozga. Ono što je najopasnije jeste da anoreksija nosi veliki rizik od smrtnog ishoda.Anoreksija nervoza je poremećaj koji se obično javlja u pubertetu ili ranoj adolescenciji. U osnovi ponašanja osobe koja pati od anoreksije je izbegavanje hrane ili unos značajno male količine hrane. U početnom stadijumu poremećaja može se primetiti da osoba izbegava “hranu koja goji”, pije uglavnom samo vodu, čaj ili kafu sa veštačkim zaslađivačima, izbegava sokove i gazirana pića. Posle manjih obroka žali se na mučninu i nadutost stomaka kao i na prevelike porcije. Obroci sada traju prilično dugo, i po sat ili dva vremena. To izgleda tako što se seckaju mali zalogaji , razmešta se i odvaja hrana po tanjiru. Osoba izbegava da jede u prisustvu drugih. Počinje dosta fizički da se kreće, radi fizičke vežbe, ne retko stoji dok uči ili gleda TV. Sa druge strane osoba je sklona da sakuplja recepte, sprema hranu za druge, posebno kolače ili neka komplikovana jela a pri tom ona sama to ne jede ili pojede vrlo malo. Ukoliko se osoba ponaša na ovaj način I postoji značajan gubitak telesne težine sumnja se da poremećaj postoji. Poremećaj najčešće počinje idejom da osoba treba da izgubi nekoliko kilograma I to obično posle nekog negativnog komentara vezano za izgled. Međutim ovde se radi o nečem mnogo dubljem nego što je držanje dijete, gubitak kilograma ili rešenosti da se zdravije hrani. Kod anoreksije postoji poremećaj telesne slike gde osoba ne vidi sebe onako kako realno izgleda. Čak i kada je životno ugrožena zbog male telesne težine, osoba sebe vidi kao debelu. Prisutan je strah od od hrane, strah od debljine, stalna preokupiranost hranom, brojanje kalorija. Pored osećanja straha javlja se i osećanje krivice nakon unosa hrane. Tokom vremena može doći do ozbiljnog gubitka telesne težine I brojnih zdravstvenih promena. Promene se javljaju na kostima, mišićima, oštećuju se kosa i nokti,a kod žena dolazi poremećaja menstrualnog ciklusa (menstruacija ili ne počinje ili se izgubi ukoliko je osoba do tada imala menstruaciju). Oštećuje se srčani mišić, postoji stalan osećaj hladnoće, pospanosti, umor a može doći i do oštećenja mozga. Ono što je najopasnije jeste da anoreksija nosi veliki rizik od smrtnog ishoda.
Bulimija se obično javlja u periodu srednje i kasne adolescencije . Karakterišu je epizode učestalog prejedanja, barem dva puta nedeljno u toku tri meseca. I ovde postoji strah od hrane, strah od debljine kao i stalna preokupiranost telesnim izgledom. Bulimija se prepoznaje po perodima intenzivne napetosti i želje za hranom, kao i pribegavanju povraćanja, korišćenju diuretika I laksativa u cilju održanja telesne težine. Osobe koje pate od ovog poremećaja ishrane obično imaju normalnu telesnu težinu, kriju svoje ponašanje prejedanja i povraćanja jer imaju osećanje stida povodom toga. Zato nije lako prepoznati da neko pati od ovog poremećaja. Dakle, ovde se radi o unosu velikih količina hrane. Na primer, osoba pojede količinu koja je dovoljna za ručak cele porodice ili ceo pleh kolača. U tim situacijama hrana se samo guta bez osećaja ukusa. Nakon toga javlja se osećanje krivice i straha da će se osoba ugojiti. Javljaju se bolovi u stomaku, nadutost, mučnina, ali i osećanja stida usled čega osoba sebe prisiljava na povraćanje i upotrebu laksativa, ponekad I naporno vežbanje kako bi se kalorije potrošile. Usled ovih ponašanja osoba je u riziku da razvije oštećenje grla zbog čestog povraćanja, promene na zubima, otečenost vratnih žlezda i poremećaj organa za varenje usled korišćenja laksativa I diuretika.
Lečenje poremecaja ishrane zavisi od stanja osobe i može zahtevati ambulantni ili hospitalni tretman. Podrazumeva uspostavljanje normalnog režima ishrane, vraćanje telesne težine na neophodan minimum, prekidanje faza prejedanja I povraćanja. Potrebno je i psihoterapijski raditi na poboljšanju samopoštovanja, socijalnom funkcionisanju, odnosima sa bliskim osobama i preispitivanju celokupnog životnog koncepta.
Veoma je važno prepoznati problem sa ishranom i na njega blagovremeno reagovati kako bi se izbegle moguće komplikacije. Ukoliko vam je potrebna pomoć I podrška kroz psihoedukaciju I upućivanje na adekvatne servise za podršku u rešavanju ovog problema pišite nam putem chata ili zakazite online savetovanje…