Prokrastinacija je oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije. Odlaganje postaje problem onda kada pređe u naviku i počne značajno da remeti osobu u ostvarivanju svojih ciljeva. Ostavljati za kasnije ili za sutra nešto bi trenutno trebalo uraditi je skoro svima poznato ponašanje. Ipak, nekima je to toliko ustaljen oblik ponašanja da predstavlja životni problem. Prokrastinaciju određuje i osećaj krivice, nezadovoljstva i anksioznosti zbog izbegavanja obaveza. Često se dešava da anksioznost koju tada osoba oseća povodom odlaganja, lakše potiskuje provođenjem vremena na društvenim mrežama, gledanjem emisija ili preduzimanjem drugih aktivnosti koje nemaju prioritet i verovatno ne bi bile u fokusu interesovanja da time upravo ne odlažu posao ili zadatak koji treba da urade. Ponekad se potreba za prokrastinacijom prikriva tako što osoba paralelno planiranira više aktivnosti, ali na kraju samo prelazi sa jedne na drugu i uglavnom nijednu od tih aktivnosti ne završi do kraja ili ne obavi u predviđenom roku.
Zašto osoba prokrastinira?
Brojni su mogući uzroci ovakvog ponašanja i individualni su u odnosu na osobu i na situacije. Uglavnom je osećanje straha ono što prouzrokuje prokrastinaciju. Osoba koja strahuje da neće uspešno odraditi posao, student položiti ispit ili naučiti obimno gradivo, teži će odlaganju rada i učenja. Osobe sa previsokim očekivanjima od sebe, koje imaju izraženu crtu perfekcionizma, smatraju da je neophodno biti savršeno pripremljen kako bi se neki posao mogao otpočeti. Pošto je takvo savršenstvo teško ostvarivo, odlaganje posla postaje jedini način da se osoba sačuva od razočarenja i neuspeha. Nekim ljudima nedostataje motivacija pa usled toga prokrastiniraju. Stres koji se povećava kako se bliži krajnji rok za završetak posla, postaje motivacija za rad. Tek kada stres dostigne visok nivo osoba se aktivira da ide ka cilju I da se posveti obavljanju zadatka. U periodu adolescencije postoji značajno povišenje prokrastinacije . Povezuje se sa razvojnom fazom u kojoj se javlja bunt prema autoritetu sa ciljem i potrebom da se ostvari osećaj nezavisnosti i lične autonomije.
Kako prekinuti odlaganje?
Važno je da osoba razume sebe i stekne uvid u sopstvene uzroke i situacije u kojima odlaže aktivnosti. To će pomoći da se osoba suoči sa problemom i odluči da promeni ponašanje. Često prokrastinacija prelazi u naviku i stvara začarani krug ponašanja koje se sve više produbljuje. Dakle, potrebno je promeniti naviku tako što će se započeti sa malim koracima. Potrebno je uvoditi male promene u svojoj već ustaljenoj navici odlaganja. Cilj je da se oseti kako ide tok završavanja nekog zadatka. Korisno je postaviti prioritete, postaviti rok, napraviti plan i držati ga se striktno tj. biti disciplinovan u tome. Potom sagledati rezultat. Važno je da osoba svesno prati sebe i svoje reakcije. Korisno je zapisivati svoja osećanja i misli u dnevnik tokom ovog procesa. Kada osoba primeti da prevladava i prolazi frustracije, koje su je sprečavale da se pokrene, javiće se osećaj ponosa ukoliko istrajava u svom cilju. Za neke sitnije zadatke može se koristiti tehnika “uradi odmah” koja podrazumeva da se bez mnogo razmisljanja, gotovo automatski uradi zadatak o kome se razmišlja. Mala ali pozitivna promena u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, bez odugovlačenja i konstantnog smišljanja izgovora, pravi veliku dugoročnu promenu. Kada dovoljno odmakne sa završavanjem zadataka koje radi u predviđenom roku nivo samopouzdanja koji će osoba osetiti i zadovoljstvo postignutim, biće već nagrada sama po sebi. U ovom procesu potrebno je motivisati sebe, verovati u proces promene i nagraditi sebe za pozitivan rezultat, odnosno kada se ispuni zadatak koji se prethodno odlagao. Podrška i ohrabrenje od strane bliskih osoba i prijatelja je uvek dobrodošla. Uloga savetnika ili psihoterapeuta takođe može biti veoma značajna.
Ukoliko hoćeš da promeniš naviku odlaganja zadataka i potrebna ti je podrška možeš nas kontaktirati na sajtu 116111.rs i platformi svejeok.rs.