Sa gubitkom nečeg ili nekoga veoma značajnog i važnog u našem životu se svi susrećemo. Gubitak doživljavamo nakon prekida prijateljstva ili ljubavne veze, smrti voljene osobe ili kada nam ugine kućni ljubimac. To može biti i promene mesta življenja, škole ili posla, neuspeh u postizanju važnog cilja ili kada ostanemo bez nekih materijalnih vrednosti. Svaki gubitak je bolan i predstavlja izazov za osobu koja se sa njim nosi. Kada vidimo da gubimo nekoga ili nešto za šta smo emocionalno vezani, prirodno osećanja koje se javlja jeste tuga. Koliko nam je ono što smo izgubili bilo emotivno značajnije, toliko je i tuga veća. Funkcija procesa tugovanja je da pomogne da se suočimo sa gubitkom, prihvatimo ga i nastavimo dalje, razumejući da će nam sada život biti drugačiji. Ali tokom procesa tugovanja tuga nije jedino osećanja sa kojim se nosimo. Često se javljaju bes, krivica, kajanje, šok, očaj, anksioznost,strah. Neko će osećati prazninu, usamljenjosti, bespomoćnost i nesigurnost. Tuga se može manifestovati i kroz telesne simptome kao što su opšta slabost, umor, pritisak u grudima, nedostatak vazduha, glavobolja, mučnina, gubitak ili povećanje telesne težine, bolovi, nesanica. Mogu se javiti teškoće da se organizujemo i funkcionišemo kao ranije. Proces tugovanja ima mnogo dimenzija i sasvim je uobičajeno doživljavati različita, intenzivna osećanja i emocije. Iako su ova osećanja neprijatna i ponekad preplavljujuća, ona predstavljaju prirodnu rakciju na gubitak. Njihovo prihvatanje, kao sastavnog dela procesa tugovanja, je neophodno za prevladavanje gubitka. Tugovanje je individualan proces, svako tuguje na svoj način i u svoje vreme. Ipak, postoje neke univerzalne faze koje opet na sebi svojstven način svi prolazimo.
U prvoj fazi dolazi do poricanja da se gubitak dogodio. Prva emocija koju osetimo jeste iznenađenost ili šok.Teško nam je da poverujemo i prihvatimo da se to dogodilo. Ovo stanje šoka I neverice ima funkciju da se privremeno zaštitimo od preplavljujućih emocija koje dolaze sa tugom, odnosno da izdržimo prvi nalet intenzivnog bola. Karakteristično je i da se osećamo emotivno otupelo, kao da se ništa nije dogodilo.
U drugoj fazi intenzivnije osećamo bes I ljutnju. Ova osećanja možemo usmeravati na druge ljude a često biti ljuti i sami na sebe. Ukoliko se radi o gubtku voljene osobe može se osećati ljutnja prema osobi koja je umrla.
Kada faza poricanja i besa prođe, nastupa faza preispitivanja ili pregovaranja. Počinjemo da se preispitujemo kakoiI na koji način smo mogli nešto više da uradimo da bi sprečili gubitak. Ovu fazu karakteriše najčešće oećanje krivice, ali su povremeno pristna i sva druga osećanja kao što su bes, ljutnja,tuga,kajanje, stid, strah…
Četvrta faza je faza tuge ili depresivnosti. Ovo se često naziva „tiha“ faza procesa tugovanja. Oseća se velika tuga a možemo biti i zbunjeni. Uobičajeno je da su emocije tokom faze depresivnosti intenzivne i neprijatne I da težimo izolaciji. Potrebno nam je da budemo sami, da se izolujemo od drugih. Sve emocije iz prethodnih faza mogu povremeno biti prisutne.
Poslednja faza u procesu jeste faza prihvatanja. U ovoj fazi prihvatamo realnost gubitka i dajemo novo značenje i smisao životu nakon gubitka. Intenzivna osećenja tuge, besa, ljutnje, bola se sada smiruju i ponovo imamo volju da se družimo sa prijateljima i učestvujmo u društvenim aktivnostima. Dolazi do reorganizacije života prihvatajući da će život sada biti drugačiji.
Togom ovog procesa bitno je da dozvolimo sebi da osetimo tugu, da prihvatimo i slobodno ispoljimo sve naše emocije kako bi se oporavili. Faze tugovanja se mogu smenjivati pa nam nekada može delovati da se nikada više ne možemo osećati dobro, potom osetimo olakšanje i neko vreme nam je bolje, pa nam opet povremeno bude jako teško. Proces oporavka uobičajeno traje oko godinu dana, posebno ukoliko se radi o gubitku voljene osobe, ali može trajati i duže i kraće. Potrebno je imati strpljenja za sebe, dati sebi vremena i razumeti da je to veoma individualan proces.
Podrška bliskih ljudi u procesu tugovanja je veoma važna. To mogu biti članovi porodice, prijatelji ili neke druge važne osobe u vašem životu. Podrška psihoterapeuta može takođe biti značajna. Ukoliko prolazite kroz proces tugovanja ili ste vi podrška nekome ko je doživeo gubitak možete nam se javiti, pisati ili zakazati online seansu na 116111.rs i svejeok.rs.