Period adolescencije karakteriše sklonost ka druženju sa vršnjacima, posebno u formi grupe koja je uobičajen, vrlo potreban i koristan vid socijalnog života u ovom razvojnom periodu. Druženje u grupi treba da zameni porodični okvir i pripremi adolescenta za samostalan i nezavistan život u socijalnom okruženju. Kroz kontak sa grupom adolescent zadovoljava niz potreba. Prvenstveno se kroz grupu prevladavaju osećanja usamljenosti i pruža se mogućnost upoznavanja novih prijatelja i proširivanja kruga poznanstava. Ostvaruje se potreba za bliskošću i intimnošću koja treba da zameni dotadašnja bliskost sa roditeljima, porodicama, odgajateljima. Doprinosi sticanju osećanja sigurnosti i pripadanja, poverenja i podrške među adolescentima. Potreba za eksperimentisanjem, odmeravanjem sa sebi sličnima, isprobavanjem sopstenih mogućnosti, snaga i veština je nešto što grupa omogućava. Grupa utiče na formiranje slike o sebi i pomaže da mlada osoba definiše svoja uverenja, stavove, vrednosti, životne ciljeve. Ostvaruju svoja interesovanja, stiču socijalno iskustvo i socijalne veštine. Razmenjuju osećanja, razvijaju osetljivost za druge i njihove potrebe, uče se da sarađuju i brinu o drugome. Kako se u ovom razvojnom periodu adolescenti još uvek ne osećaju spremnim i dovoljno sigurnim za samostalan život, ovakav vid socijalnog života, zapravo treba da omogućiti pripremu za to. Još uvek nepostojeći doživljaj ličnog identiteta se nadoknađuje i zamenjuje doživljajem grupnog identiteta. Što su adolescenti lično nesigurniji to su privrženiji i odaniji grupi. Kako rastu njihova sigurnost i osećanje identiteta tako opada potreba za grupom, što omogućava i uzrokuje izlazak adolescenata iz njih. Interesantno je da u nastojanju mladih da budu posebni i različiti od drugih, posebno od odraslih, postaju vrlo slični sa ostalim članovima grupe. Izazovi i problemi nastaju ako se grupa odaje ponašanju i aktivnostima koje su sa moralnog ili socijalnog aspekta problematične kao što su razne sekte, delinkventne grupe, zloupotreba psihoaktivnih supstanci…
Značaj vršnjačke grupe se menja tokom adolescencije kao i njena struktura. Pri kraju adolescencije postoji potreba za samostalnošću, identitet postaje sve stabilniji, mlada osoba postaje sigurnija u sebe i nije joj više neophodna podrška i sigurnost koju vršnjačka grupa pruža. Sada je dominantna potreba za intimnošu i intimnom razmenom sa malim brojem ljudi tako da je i to razlog zašto vršnjačka grupa gubi svoj uticaj. Od vezanosti za veliki grupu postepeno se prelazi na vezanost za manji broj prijatelja sa kojima se gradi bliskost. Posebno mesto u životu mlade osobe imaju prijatelji sa kojima je odnos zasnovan na uzajamnoj privlačnosti, poverenju i lojalnosti. Prijateljstva su sada iskrenija i i čvršća. Od bliskih prijtelja mladi dobijaju podršku, stiču samopouzdanje i sigurnost, ostvaruju potrebu za pripadanjem i emocionalnom vezanošću. Nemogućnost ostvarivanja bliskosti sa vršnjacima i neprihvaćenost od strane vršnjaka predstavlja jedan od od čestih izvora nezadovoljstva sopstvenim životom. Može dovesti do osećaja nesigurnosti, manje vrednosti, do nerealne slike o sebi i drugima i do nepoverenja u druge ljude.
Socijalni odnosi su veoma bitan aspekt života svih ljudi, posebno tokom adolescencije.
O ovoj, ali i sličnim temama značajnim za period adolescencije, možete razgovarati sa savetnicima na Roditeljskom telefonu 0800 007 000